Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да је 1. март 1992. године обиљежило не само убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву, већ и пуцањ у српске симболе и знамења, чиме је упућена порука Србима да им више није мјесто у Сарајеву.

– Посљедице одлуке на референдуму о независности БиХ Срби и данас осјећају, а осјећаће и дуги низ година у будућности све док се БиХ не уреди на потпуно праведан начин – или да буде држава конститутивних народа који ће имати потпуно иста права или ће нестати и да свако крене својим путем – истакао је предсједник Савчић у изјави за Срну.

Он је навео да избор тог датума као празника у Федерацији БиХ довољно говори о стварној намјери, жељи и односу према животу и будућности БиХ.

– Ако неко изабере 1. март као симбол који означава радикалну прекретницу у животу народа у БиХ која је довела до рата и ако то обиљежава толико година послије рата, дајући томе највећи историјски значај, довољно говори о жељи тих народа или тог народа да влада и да буде доминантан у БиХ, и још покушава и другима да наметне да је једино у реду оно што они мисле – казао је Савчић.

Он је нагласио да је битна разлика између 9. јануара – Дана Републике Српске и 1. марта као такозваног дана независности БиХ.

Он је појаснио да је 9. јануар израз крајње нужде Срба када су искористили све уставне и законске механизме да обезбиједе равноправност српског народа у саставу БиХ.

– Тада је вршена силна опструкција да се формира Вијеће народа као механизам заштите националног интереса. Kада то није формирано и када су мајоризацијом друга два народа Срби прегласавани по сваком питању, не само од националног и државног интереса, Срби нису имали другог избора осим да формирају Републику Српску – закључио је Савчић.

У БиХ је 29. фебруара и 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.

У ФБиХ 1. март се обиљежава као „дан независности“, док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

Првог марта 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је и српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.