Поменом погинулим борцима и полагањем вијенаца на Спомен обиљежје у Луци, данас је обиљежен Дан формирања Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.

Сходно околностима ванредног стања, ове године није било масовног окупљања, али је датум оживио сјећања сабораца на вријеме од прије 28 година које је било пуно искушења и страдања.

Код Спомен обиљежје са именима 207 погиулих бораца и 109 цивила помен је служио свештеник Младен Чалија. Вијенце су положиле делегације општина Невесиње и Источни Мостар и Општинске борачке организације, те представници Коњичана.

Предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац поручио је саборцима да су данас свима потребни слога и солидарност, нагласивши да само тако неће изневјерити оне који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. Он је рекао да је Друга лака бригада била састављена махом од људи који су на почетку рата силом напустили своја огњишта, али их то није поколебало да све до мировног споразума чувају народ и територију.

Душко Шаран је са непуних 18 година ступио у редове бригаде и остао до краја рата.

„Управо су тај младалачки полет, самоорганизација и чување коридора према Невесињу пресудно утицали да се спаси српски живаљ из Коњица. Касније је успостављена дуга линија одбране заједно са саборцима из Невесиња и Гацка и успјешно сачувана све до Дејтона“, истакао је Шаран.

Честитке поводом Дана формирања Друге лаке бригаде стигле су из Борачке организације Републике Српске, Коњичана из Вишеграда, ратних команданата и бројних сабораца.

Друга лака пјешадијска бригада током рата имала је зону одговорности од око 70 километара, од Живањског дола до Љубине на коњичко-невесињском ратишту.

Израсла је из Првог одреда српске територијалне одбране који је формиран од мјештана Борака и околних села и добровољца који су прискочили у помоћ прогнаном српском становништву из Коњица.

Бригада је држала тежак терен и често прискакала у помоћ дугим јединицама Херцеговачког корпуса, али је читавог рата била на висини задатка. Дејтон је избрисао зону одговорности бригаде, али успомене на ову специфичну војну формацију не блиједе и поред тога што се мали број Срба вратио на стара огњишта.

Радио Невесиње