Пред петочланим жалбеним вијећем Механизма за кривичне судове у Хагу почела је усмена расправа о жалбама на првостепену пресуду некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор.
Младић лично у судници присуствује расправи и носи заштитну маску на лицу, док је његов главни бранилац Бранко Лукић јуче одјавио своје учешће, као и правни савјетник Борис Зорко, јер се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цијену, у вријеме пандемије Ковида 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента.

У судници међутим као дио правног тима за одбрану Младића расправи присуствују бранилац Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот.

Расправу је отворила председавајућа жалбеног вијећа судија Присца Њамбе, подсјећајући на ток жалбеног поступка и више одлагања који су услиједили од марта, усљед операције коју је Младић имао, његовог опоравка, затим пандемије Ковида 19.

Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци поднијели писане жалбе на ту пресуду.

Ослобођен је за геноцид по једној тачки оптужнице.

Младић је уложио жалбу по девет основа, са под основима, којом тражи ослобађање од оптужби, или понављање суђења, а као алтернативу и умањење казне, навела је судија Њамбе.

Она је додала да је тужилаштво жалбом тражило да се Младић осуди и по једног тачки за геноцид по којој је ослобођен.

На усменој расправи говориће се о детаљима из жалби и аргументима којима подржавају своје наводе.

Први ће говорити браниалц Младића, адвокат Иветић а онда ће ријеч добити тужилаштво.

Раправа је планирана да се одржи и сутра, када је планирано да се суду обрати и Младић.

Усмена расправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије Цовида 19.

Младићеви адвокати су недавно поново тражили одлагање расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена.

Жалбено вијеће може првостепену пресуду да потврди у цјелости, да је у неком дијелу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.

Судија Њамбе је подсјетила на пресуду претресног већа Хашког трибунала, који је наследио Механизам ради окончања заосталих поступака.

У пресуди је закључило да је Младић поменуте злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата.

Претресно вијеће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије гђе су живјели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовјечним ђелима и депортацијом.

Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.

Такође, јер је непосредно прије 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и ђечака и присилним уклањањем жена, мале ђеце, као и неких старијих мушкараца.

Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спријечио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.

Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.

Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.

Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.

новости.рс