У Сарајеву је, 1. марта 1992. године, убијен стари сват Никола Гардовић, којег су на Башчаршији убили криминалци предвођени Рамизом Делалићем – Ћелом, због ношења заставе Српске православне цркве на вјенчању његовог сина.

Вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова 1. марта 1992. у храму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима у општини Ново Сарајево.

Вјенчање је обавио прота Воја Чаркић. Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле, у двориште Старе цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак.

Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским саобраћајем, сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг, на стотињак метара од саме Старе цркве.

Сватовску колону у путничким возилима је сачињавало око стотињак сватова. Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пјешице кренули ка Старој цркви. Поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело.

Четири криминалца, предвођена Рамизом Делалићем, изашла су из аутомобила „голф“ и насрнула на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара.

Рамиз Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу, одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања у сватовској колони.

Након тога је Рамиз Делалић, звани Ћело, отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили.

Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.