Служењем помена у цркви Светог великомученика кнеза Лазара у бившој касарни Лука Вукаловић за 258 погинулих припадника Требињске бригаде Војске Републике Српске, полагањем цвијећа и вијенаца на споменику погинулих борцима,  обиљежен je 13-ти јули, Дан Требињске бригаде.

Обиљежавање 29.година  Требињске бригаде почело је у петак, 9.јула акцијом добровољног давања крви а завршава се 14.јула пројекцијом документарног филма о 1.Гардиској бригади ГШВРС „Синови Српске“, редитеља Миодрага Жарковића у 19.00 часова у биоскопу Културног центра.

После полагања цвијећа поред демобилисаних бораца Требињске бригаде, породица погинулих бораца присуствовале делегације многих удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, 3.Република Српска пука, МУП-а Републике Српске,свих ОБО Херцеговине, преставника градске и републичке власти,Конзулата Србије и политичких партија обратио се предсједник ГБО Требиње Дејан Бодирога, који је између осталог рекао:

„Молим вас да минутом ћутње одамо почаст свим погинулим и умрлим припадницима Требињске бригаде, и свих који су животе дали за Републику Српску.Молим Вас да се помолимо за душу и једном од команданата Требињске бригаде који се данас сахрањује Миладину Прстојевићу, Генерал-мајору ВРС, такође прије пар дана нас је напустио и ратни командант војне полиције пуковник Жељко Радовић.“

Бодирога је посебно истакао лош положај једног дијела демобилисаних бораца

„Поштовани саборци нама је остала и борба за оне који су били заједно снама у рову а данас живе на граници егзистенције. Вјерујте ми да их у нашем граду има превише. Недавни јавни позив који је по условима био такав да се тешко могло и помислити да има и оних који живе на ивици егзистенције. Позив је показао да нас је нажалост много више него је ико очекивао. Ово је фронт гдје на првој линији морају бити они којима егзистенција није угрожена а има нас доста и покажимо да у нама има „чојства“. Ако их оставимо саме то би се могло поредити са остављањем рањеника на фронту, нисмо то радили кад су нам главе биле у питању па нећемо ваљда ни сада“.

Посебну пажњу  треба усмјерити на  слабости друштва и радити на очувању истине о Одбрамбено-отаџбинском рату.

Један од ратних команданата Требињске бригаде Светозар Аћимовић је истакао да се ратни пут бригаде може подјелити у три периода и то први са великим борбеним дејствима која су започета у мају 1992 године а завршена у октобру исте.Требиње су нападале регуларне јединице хрватске војске али се Требињска бригада храбро бранила и успјела да на дужини од 80 километара одбрани град и Херцеговину. Други период се може мјерити са смањеним борбеним дејствима до августа 1995 године. У том периоду су припадници бригаде широм Републике српске ишли у испомоћ од Невесиња, Горажда, Трескавице,Нишићке Висоравни  па све до Грахова.

Трећи и можда најтежи моменат је август 1995 године каду су такозване елитне јединице Хрватске напале Требиње са циљем да га заузму а наша бригада се уз помоћ јединица које су дошле у испомоћ херојски одбранила.

Нажалост у свим периодима рата смо имали велике жртве и један дио бораца је задобио ране од којих су остали инвалиди.

После обраћања се обишла Спомен соба.

За ову прилику је Град Требиње у Културном центру приредио прикладан коктел гдје су  борци славне Требињске бригаде евоцирали успомене на ова тешка времена.

  

фото: Ж.М.