Данас су породица, саборци и комшије на Влаштици, мјесту Кула-Дрјен поставили спомен плочу на мјесту јуначке погибје Душка Пујића.

Душко Пујић је 24.октобра 1992 године по повратку из болнице гдје је извукао осам рањеника,  вративши се да настави своју херојску мисију смртно страдао од усташке ватре.

Саборци су се присјетили тренутака када је након повлачења или да назовемо бјежања ЈНА из рејона Цавтат-Конаволска брда усташка војска Хрватске покренула јаку офанзиву на Требиње.

Усташе су искористиле велики фронт који се отворио према Требињу и напали читаву линију фронта тада дугу око 80 км.

Херојском борбом Требињске бригаде на свим линијама фронта Требиње је одбрањено.

Нажалост у тој усташкој офанзиви наша бригада је имала и велики број рањених и погинулих бораца. Влаштица је после пала у руке непријатеља стратешким повлачењем да не би пала у окружење и успоставиле су се нове линије фронта  које су и поред великих офанзива усташа-регуларне војске Хрватске остале непромјењене до краја рата.

Данас су саборци упалили свјеће и помолили се за све хероје који су дали своје животе у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Иако је од завршетка рата прошло 27 година данас наша омладина не зна много о дешавањима деведесетих година.

Душко је био један обичан човјек, скроман, породичан а у њему је срце било велико, патриотизам какав се рјетко среће. Када је требало он није жалио себе, није било да се нешто не може урадити за свој народ. Није Душко био сам, Требиње је имало доста Душка, хероја, оних који су дали себе свом народу.

Плоча која је данас постављена ће бити путоказ неким следећим генерацијама да га слједе у миру и да никад не забораве да је мир и слобода крвљу заливена наших најбољих синова.

Душкова погибја и погибја свих наших синова би била узалудна ако би их заборавили и ако као народ не будемо јединствени када је национални интерес у питању.