Борачка организацији РС мора имати посебан статус у односу на друга удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата – а то је кључ рјешавања свих проблема са којима је се у функционисању суочава ова организација и на локалном нивоу.

Ово је порука која је обиљежила двоипочасовну, на моменте и бурну, дискусију на синоћ одржаној годишњој скупштини Градске борачке организације Требиње, на којој су усвојени финансијски и извјештај о раду за прошлу годину, те план финансија за текућу годину.

Коментаришући негодовања делегата статусом БОРС-а, предсједник Скупштине ГБО Требиње Перо Мишељић у изјави за Радио Требиње тврди да се нова удружења формирају управо са намјером да ослабе Борачку организацију, да се „до њих више држи“ него до организације која већ двије и по деценије окупља борце, те да је „очигледно да никоме у Републици Српској не одговара јака Борачка организација“.

Он је напоменуо да су чланови скупштине у том смислу истакли да је неопходна и боља сарадња са Одјељењем за борачко-инвалидску заштиту и коректнији однос овог одјељења према Борачкој организацији, с обзиром на то, подсјећа он, што је ресорни начелник Петар Влатковић управо именован на приједлог требињског БОРС-а.

Мишељић каже да је за финансирање плата троје запослених у Борачкој организацији у градском буџету за ову годину обећано 52.000 КМ, али да ће за остатак новца потребног за функционисање морати да пројектом аплицирају на посебан грант за борачко-инвалидску заштиту, укупног износа 23.000 КМ – заједно са другим удружењима.

Истиче да је Градска борачка организација Требиња и данас има уредно потписане приступнице 4.900 чланова, а на тој евиденцији су, каже, чак и имена оних који су аплицирали на поменута средства у име других удружења, иако се још нису ни ишчланили из Борачке организације.

Начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Петар Влатковић, одговарајући на примједбе чланова скупштине, одбацио је као спекулације наводе да је било које удружење привилеговано у остваривању својих права, али и појаснио да он у Градској управи не представља ни Борачку организацију, већ да заступа интересе свих који припадају борачкој популацији, без обзира на то да ли су чланови и ког удружења.

„Сваки борац, ратни војни инвалид или члан породице погинулог борца има једнак третман и једнак је пред законом у остваривању својих права, без обзира на чланство у појединим удружењима“, каже Влатковић додајући да је на сједници било одређених неразумијевања по питању шта је то владавина права и какав је законом утврђени однос Градске управе према овој популацији.

Годишњој скупштини Градске борачке организације присуствовао је и предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, који је истакао да ће и лично уложити напоре да се поправи комуникација између БОРС-а и Градске управе у рјешавању проблема.

Бањак је додао да је разговор једини пут да се отклоне и неспоразуми око нове методологије расподјеле средстава намијењених удружењима из ове категорије, али и указао да је и у Борачкој организацији потребно више самокритичности у оцјењивању мотива који су опредијелили дио борачке популације на самоорганизовање у друга удружења.