На нашу адресу је стигло писмо борца које преносимо у цјелости.

ПИСМО БОРЦА

Борци Влади јер су гладни.

 Двадесетосам прође љета ми лутамо као псета, борци казу све у лице. Вратили се издајице, дали им мјеста радна,а борачка дјеца гладана. Твоји смо творци, гдје су ти данас породице палих, ратни војни инвалиди и истински борци?

Земљо Српска са борачким робљем, гладним борцима и ратним гробљем постала си према нама јадна. Борачке категорије без коре хљеба, болестан и гладна. Маћехо горда покажи лице ко те одбрани и створи границе? Крвљу смо цртали мапу твоју а ти данас игноришеш мене и породицу моју. Мајка си онима који те нису бранили, а остатак бораца су већ сахранили, без ратних и радних права, мртвима нек је вјечна тама. Живи борци умиру од глади, јер истински борац нема право да живи и ради. Постаде земља мафијаша, гдје су послије рата очувана добра наша, фабрике, поља, оранице а сада морамо преко границе. Тражити посао и спас јер ништа не можемо добити од вас. Злотвори твоју судбину кроје, фабрике продаше, милионе броје, њихово је све, а ништа твоје. Исти те у рату нису чували, а од рата сад су власт узели и цијелу те одували. Двадесет и осам љета иста гарнитура бјегунаца шета, у току рата показали су лице, побјегли су у друге земље и звали смо их издајице. Градише будућност својој дјеци, а по нама сипали гранате и снајперски меци. Били смо храна непријатељских топова, а данас ништа не оста од лопова. Ко год дође од издајничке власти сви ће они за себе и за своје красти, а ми ћемо борци у заборав пасти.

Јавише се националне луде, страх и мржњу код народа буде. Отворише јаме из прошлога рата гдје је брат убио брата, комшија комшији затро сјеме, уништио породицу братство и племе. Народ никада није био зато, отјерани смо у рат и оружје нам је дато. Митинге држе, прошлост се враћа како су нам страдали очеви и браћа. Ви морате стати у строј због себе и за народ свој ви ћете гинути за интерес мој. Прогласише ратно стање, напуштај породицу, посао и сеоско имање. Вјечност и тмина пред очима мојим и тако ко мета пред куршумима стоји. Пет година рата, пет година чуке видјесмо голготу и крваве муке, без воде са мало хране, коме се фабрике, поља и границе бране, за оне који су побјегли од рата преко гране. Кренусмо у рат са страхом и без воље, мислећи да ће нама и нашој дјеци бити боље. Страначке вође рекоше својој дјеци:“ Идите у друге земље да вас не стигну гранате и меци“. Силом наредбе морамо у строј да чувамо границе и народ свој. Српска се мора бранити јер она ће вас и вашу дјецу хранити. Земља се очува падоше главе да бјегунци и криминалци данас славе. Своја предузећа и компаније праве. Борци су завјеса срама“мртвим вјечна тама“, многа је мајка остала без икога и сама. Сестра без јединог брата, заувијек затворена кућна врата. Изгуби мајка рођену срећу за Славу кући нема ко да упали Крсну свијећу. На крову црна застава стоји, за кога гинуше синови моји. Свуда су ратишта, згаришта цјела уништене породице, братства и спаљена села.

Послератни лешинари распродаше предузећа, каква нам је будућност, живот и срећа. Бјегунцима и њиховој дјеци директорске фотеље, а радницима и ратницима ни кору хљеба од жеље.

Сваки рат је скројен на лажи, истински борче истину кажи. Ко су ти другови били у рову, како се они именом зову? Како се ови зову  што продаше предузећа и однијеше лову? Пљачкаши, ратни друже, двадесет и осам година истим стилом круже. Истински ратници дигните глас, да видимо тачно колико је било нас, дајте батаљонске књиге да нема дилеме око учешћа у рату и бриге. Уоквиримо ко је истинска борачка слика, колико је било бораца, мртвих и рањеника. Осамдесет посто лажно уписани борци, ето они су створили државу и њени су творци. Лажни борци дају глас да би тајкуне довели на власт. Власт од рата нам све узе, на помен борцима лажне им сузе, па каже: “Мртвима вјечна слава, а мени и мојој породици жива глава“. Остварише сва борачка права. Посао у јака предузећа и то се зове профитерска срећа. Своју дјецу из рата склонише а живот туђе дјеце за државу поклонише. Први су у Спомен соби јер у њихове дјеце нема на сликама, ни обиљежја војничке гардеробе. Ко су ти људи ратниче мио? Гдје је он у рату био да се над нашим одрима лажно крсти? Код сваког од њих су лоповски прсти. На помен он са цвијећем дође са мртвих кости још нешто да оглође. Борац од глади не може да спава, погажена су сва његова права, право на живот и породицу јер су га истјерали на улицу, угасили мјеста радна, седамдесет посто дјеца су има гладна Право на живот и осигурање сваког дана све нас је мање. Створени су живи гробови, у јарам робови, у чвор нас без права гладне веже, нама и нашој дјеци све је теже.

Устајте борци хитно то треба хоћемо посао и кору хљеба и остало што нам по праву бораца треба.

Кажимо им све у лице “Силазите нам са врата профитери и издајице“. Ако смо у рату били скупљени у ров, нека вам ово буде зов мјењајмо борачке вође да нам радно и ратно право дође. Погледајмо се истински у лице ко је борац, ко инвалид а ко су погинуле породице.

Своју земљу срцем волим све партије људски молим, да цијене борце рата, мала су им права дата. Цијенити ветеране да лијече ратне ране. Одбранили српство наше, а за земљу живот даше, има много рањеника а таква је данас слика. Све проблеме у суштини треба радити у Скупштини. Разумјеће ова Влада, једина је наша нада. Многи борци у невољи подиће им стандар бољи. Шта борцима сада треба, хоће посао кору хљеба и инвалиде повећати по мјесецу више дати.

Предсједнице Републике дај ублажи ратне муке. Ви сте жена нежне руке Предсједниче Српске Владе полажемо у Вас наде. Истински је сваки борац ове земље јесте творац. То говоре гробља рата, колика је цијена дата.

Плод је рата дивна слика, створена је Република.

А од рата па до сада ту је пресјек од свих Влада, а за борце мало рада исправите браћо сада.

Цијените борце ваше, у Скупштини земље наше, без обзира на партије да се ријеши статус прије. Пет година и још више ово писмо ратник пише са линије рата прве, а сад имам ситне мрве. Дајете борцу стандард бољи, да не буде у невољи.

Братски поздрав за све борце Републике Српске творце.