На данашњи дан пре 17 година, вођени безумном мржњом, десетине хиљада Албанаца палили су све српско на Косову и Метохији, пред очима 40.000 војника међународне мисије.  У два дана згажена је цела цивилизација једног народа.

Ово су речи Живојина Ракочевића, новинара и публицисте са Косова и Метохије и сведока 17. марта 2004. године. Он каже да је погром који је тада извршен над Србима на Косову и Метохији био најсистематичнији и најорганизованији, а чини се и најгори злочин у Европи после Другог светског рата у доба мира.

„Оно што је фатално и што никако нисмо могли очекивати је да је западни део међународне заједнице већински тог дана одлучио да призна независност Косова и то је парадокс у коме живимо. Кривац никада није кажњен“.

Дан кад су згажени Срби на Косову пред очима Запада

„Све што је тог дана припадало Србима, рецимо у Призрену, уништено је до темеља или је тешко оштећено, оскрнављено и девастирано. Никада у својој историји СПЦ на тако широкој територији за два дана није доживела тежи ударац. То се исто може рећи и за српску државу и народ који је све то доживео и својим ранама и несрећама посведочио“, наводи Ракочевић.

Само у Призрену, подсећа Ракочевић, то страдање је почело од чудесног и, како каже, најбољег живописа Богородице Љевишке, па све до српских стараца који су имали 80 или 90 година.

„Сећам се Наталије Крстић, која је после погрома на гвозденом војничком кревету у Немачкој бази Кфора певала ’Славуј пиле не пој рано не буди ми господара‘. Сви смо знали ко је господар Призрена и да је зло заправо господарило Призреном. Једна од основних несрећа која је погодила Србе на Косову и Метохији тог дана је убиство града. Добро организована маса предвођена институцијама Приштине уз већински благослов међународне заједнице одлучила је да уништи Србе у градовима и сваку могућност њиховог повратка“, додаје наш саговорник са Косова и Метохије.

Дакле, каже он, страдале су урбане целине и заштићена историјска језгра, школе, библиотеке, манастири, цркве, архитектура, сликарство, савремено стварање, нематеријална културна баштина Срба…

Злочин пред очима 40.000 мировњака

„Читав један цивилизацијски систем је тог дана фатално избрисан и погођен. Ко ће данас да се сети збирке икона из цркве у Урошевцу, од којих су многе из 18 и 19 века. Или најочуванијег иконостаса у Цркви светог Николе, који је горео данима… Ми смо тамо долазили, ходали по оним плавим пламеновима који су избијали испод шута који је пао на њега. Ђонови су нам се топили у тој несрећи која је била…“, присећа се Ракочевић.

Извор: Херцеговац.нет