Градска борачка организација Требиње је данас обиљежила крсну славу Светог Великомученика Димитрија-Митровдан.

У Саборном Храму Преображења Господњег је служена Света литургија и помен страдалим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Полагањем цвјећа на споменику браниоцима Требиња 1991-1996 године бројних делегација проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата као и делегацијама 3.пјешадиског пука Република Српска, Полициске Управе Требиње  и делегације Града Требиња је одата пошта страдалим.

У просторијама ГБО Требиње је свештеник Младен Жуловић извршио славски обред и преломио славски колач.

Делегација ГБО Требиње је присуствовала и централном обиљежавању крсне славе БОРС, Митровдана у Невесињу а Предсједник ГБО, Дејан Бодирога је изјавио:

Ово је била прилика да се још једном присјетимо херојске борбе нашег народа,  Митровданских битака у Невесињу, херојске одбране Требиња у Одбрамбено-отаџбинском рату, одбране на свим линијама наше Херцеговине јер ми нисмо имали резервни положај а ни резервну земљу сем ове на којима смо вјековима. Херцеговина се исто бранила и у Требињу и на Жегуљи, Хргуду,Невесињу, Борцима… Било која линија да је пала, пала би и Херцеговина. Знали су то и наши непријатељи и стално су покушавали да пробију наше линије, помјерали су локације али су свугдје исто прошли, свугдје су поломили зубе а Херцеговина је и данас српска. Нажалост те одбране су имале велику цијену, не смију генерације које долазе да се са тим не упознају, да знају да је данашња слобода скупо плаћена.

Искористио би прилику да свим члановима БОРС на челу са генералом Савчићем још једном честитам крсну славу Светог Великомученика Димитрија-Митровдан.

Потпредсједник Борачке организације Требиње Максим Мракић каже да је најмање што се може на данашњи дан сјетити се сабораца који су животе уградили у РС, да би ми данас живјели у миру.

„Најмање што можемо је да им одамо пошту, положимо цвијеће и служимо помен. Нажалост, положај бораца у цијелој РС, па тако и у Требињу, није за на завидном нивоу. Жалосно је да након оволико година послије рата имамо још незапослених бораца, а најтеже је то што имамо дјецу погинулих бораца који не раде и размишљају да напусте земљу за коју су њихови очеви положили животе“, истакао је Мракић.