Јавност је узнемирена, а породице несталих, заробљених, логораши, мјештани Кравице и Подриња траже правду.

Радмила Николић је мјесецима након крвавог Божића трагала за посмртним остацима оца, мужа, брата, стрица. Сви су побијени. Изјава некадашње комшинице Фадиле, Радмилу је шокирала. Доћи некоме запалити кућу, отети и убити и још јавно признати је, каже, моструозно.

Невјерица је и у Удружењу логораша. Питају шта је са десетинама Срба одведених из Кравице у сребреничке логоре, у станицу милиције, у зграду суда, у „Пилићарник “ у Поточарима.

За Милку Ковачић из Удружења несталих, Фадилина изјава је класичан говор мржње без трунке кајања, без гриже савјести.

– Гледала је убиства, она је одличан св,едок за тужилаштво. Ово је чист говор мржње, двије године се врти на интернету оваква прича, убијање четника… Мислим да је то страшно – каже Ковачићева.

 За Бранимира Којића из Огранизације породица погинулих и несталих цивила општине Сребреница, нема дилеме. На потезу су, каже, тужиоци за ратне злочине.

– Она се слободно шета, она се хвали, није сама, било их је још. Тако да пада у воду прича да су били гладни и да су дошли да пљачкају. Они су починили геноцид у Кравици, а тужилаштво под хитно мора да реагује и да ту жену процесуира  – истиче Којић.

Ко су били војници у Кравици, нико и не крије. Кад су заузели Кравицу, фотографисали су се испред задружног дома. Читав јануар и фебруар 1993. чистили су подручје од српског живља. Убијено је укупно 158 Кравичана, само на Божић 49. Кравица је ослобођена тек у марту 1993. Да ли ће ико одговарати за ове злочине?

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица