Gradska boračka organizacija Trebinje obilježila je 30 godina od osnivanja Trebinjske brigade. Служењем парастоса погинулим борцима у Цркви посвећеној светом Кнезу Лазару у кругу некадашње касарне, те полагањем цвијећа на Споменик браниоцима Требиња, Свечаном скупштином ГБО Требиње, изложбом фотографија ратног периода је обиљежен “Дан Требињске бригаде”.

На Свечаној скупштини у име ГБО обратио се Максим Мракић, предсједник Одбора РВИ поздрављајући све присутне и осврнуо се на ратни пут као и тренутни положај демобилисаних бораца и породица погинулих бораца:

30 година  се вијоре ове јуначке заставе, застава Требињске бригаде и Републике Српске. 30 година нисмо дозволили да је неко погази и знам да нећомо дозволити никад. Иако је 30 година наизглед велики период, видимо да је он прошао веома брзо. Свих ових година иако је рат стао, борба није престала. Преселила се на неки други фронт, фронт за истину и још дуго ће та борба трајати. Како је Требињска бригада знала за побједе тако морамо бити истрајни и у овој борби, морамо побједити.Трајаће та борба дуго, сигуран сам.Можда ми не успијемо ни да је завршимо али морамо уз ту борбу да преносимо оним млађим истину, истина је наше најјаче оружије. Виде то и они који се боје истине. Свједоци смо ових дана да нам управо они које истина на овим подручима највише боли покушавају наметнути неку нову историју. Побједићемо ми, сигуран сам у то, колико ће трајати то не знам.

И прије 30-так година када је стварана наша Република Српска стварана је на темељима историских истина које су нам и тада неке силе и режими покушавали сакрити.

На једној таквој истини је створена и Требињска бригада.

Требињска бригада је израсла из 472. моторизоване бригаде ЈНА, чија је мирнодопска локација била у гарнизону Требиње. Настала је кроз процес реорганизације у току извођења врло интезивних борбених дејстава против више бригада Хрватске восјке.

Формирањем Војске српског народа у Босни и Херцеговини, бригада је 27. маја 1992. године посјела зону одбране: с. Струјићи – с. Завала – с. Диклићи – с. Месари организујући одбрану на линији: с. Струјићи – с. Величани – с. Завала – с. Пољице Попово – с. Диклићи. Враћајући 3. батаљон у своју надлежност ширина фронта одбране бригаде је износила око 70 км, од с. Струјићи (укључно) до Малаштице (тт 628).

Након повлачења припадника Југословенске армије у октобру 1992. године бригaдa je добила нови фронт, дужине 30 км. Фронт од преко 100 км, протезао се линијом: с. Галичићи – с. Мухарева Љут – Стрмичка брда  – Зелениковац – Град – с.  Спарожићи – с. Сливница  – Иванов крст – Велико Пресло – Велики Штедар – с. Кожен До.

Бригада је са борбеним групама широм Републике Српске дала допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Бројно стање бригаде је било од три до четири хиљаде бвораца, а кроз бригаду је прошло преко 6 хиљада бораца. У борбама на свом јуначком путу бригада је имала 258 погинулих и умрлих бораца.

Бригада је одликована Медаљом Петра Мркоњића.

Херојски пут Требињске бригаде обиљежавамо сваке године на данашњи дан, тешко је рећи да је овај дан био неки пресудан дан, пресудних дана је било много и много. Сигуран сам да ће се у историји изучавати како то да се једна бригада брани и одбрани од једне државе која је напада. Можда је одговор тежак а можда и није, можда је одговор у свим оним јамама које имамо, у свим нашим страдањима, можда су нам једноставно снагу дали они наши мученици.

Данас морамо споменути и све наше хероје, сву нашу страдалу браћу у Одбрамбено-отаџбинском рату, нас који смо случајно преживјели, оне који су остали инвалиди. Данас су они сигуран сам најсвјетлија тачка нашег друштва. Данс су они највећи патриоти без обзира како на њих гледају они који полуге власти држе у својим рукама. Нисмо ми ни близу задовољни положајем наших сабораца. Зар није срамота да и данас 30 година после правимо неке програме за дјецу наших погинулих сабораца, зар није срамота да правимо социјалне програме за наше саборце и још већа што ево и у нашем граду у тим програмима заврши велики број хероја. Данас са овога мјеста могу рећи да без обзира на те програме и материјални статус једног дјела наших сабораца они имају само једно име а то име је херој. Не желим данас,  много да причам о положају наших сабораца, нисмо ми ишли у рат ни за 3 ни за 5 ни за 10 марака по мјесецу. Ми смо ишли да бранимо нешто што је свето, наше Требиње, Републику Српску а они који одлучују нека им је на част. На крају и они ће наћи своје мјесто у историји и то онакво какво им припада а припашће их само оно како поштују нас који смо им створили и оне привилегије које имају уз своје функције.

Драга браћо и сестре дозволите ми да Вас још једном поздравим у име Градске борачке организације.

Живјела Требињска бригада, живјела Република Српска!!!

Цвјеће на Споменик браниоцима Требиња су поред градске борачке организације положили представници градске управе, Трећег Република Српска пука, Полициске управе Требиње, Општинских борачких организација Херцеговине, удржења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата, политичких партија и грађана Требиња.

Изложба фотографија у галерији Културног центра из ратног периода, текстовима из ратних новина Херцеговац је посебно вратила сјећања на јуначке дане Требињске бригаде.

Градска борачка организација је приредила и коктел на коме су се еволуцирале успомене на ратне дане.

Овом приликом се захваљујемо друштвено одговорним предузећима која су помогла одржавању манифестације, Ј.У.Културни центар, учесницима културно-умјетничког програма,нашем саборцу Ратомиру Мијановићу, требињским винаријама, ресторану “Огњиште” и појединцима.

У току године ће се наставити разним активностима подсјећање на ратне дане и херојску борбу требињске бригаде.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ